Zanimljivosti
Kompanija koja klonira uginule ljubimce!
Za mnoge ljude gubitak njihovih ljubimca može biti veoma traumatično. Dok opet neki ljudi jednsotavno zamene s sa drugim ljubimcem.Ipak postoji još jedan način a to realizuje kompanija „Sooam“ iz Južne Koreje ….
Ova kompanija se bavi pružanjem usluga kloniranja kućnih ljubimaca i tako za cifru od nekih 80.000 evra oni će vašeg preminulog kućnog ljubimca vratiti u život u obliku gotovo savršene kopije tj. kloniranog kućnog ljubimca.
Ovu zanimljivu ali i bizarnu kompaniju osnovao je kontroverzni veterinar i genetičar Vu Suk Hvang. Ovaj genetičar je javno osramoćen nakon što je izbačen iz jedne akademske institucije zbog fabrikovanja istraživanja o kloniranju ljudskog embriona.
I pored činjenice da se tereti za ozbiljno kršenje zakona, to ga ne sprečava da pokrene uspešan biznis. Od svoga osnivanja, „Sooam“ je navodno klonirao više od 400 pasa, a firma mesečno ima 15 klijenata. Uz to, Hvang svoj biznis planira da proširi u SAD i Veliku Britaniju.
Tehniku kloniranja koju firma „Sooam“ koristi je identična onoj pomoću koje je kreirana ovca Doly davne 1997. godine.
Prvo, izoluju se ćelije iz životinje koja će biti klonirana, a potom se njihove ćelije koje sadrža genetski materijal vade i konzerviraju. Nakon toga uzima se jajna ćelija iz životinje donora (surogat majka) čija se ćelija zamjenjuje sa ćelijom ljubimca koji će biti „kopiran“.
Nakon toga sledi apliciranje električnog šoka koji će jajnu ćeliju primorati na deljenje, a potom se ona vraća u telo životinje donora. Surogat ne mora biti iste rase ali je potrebno da bude približno slične veličine kao ljubimac koji će biti rođen.
Iako su to savršene kopije njihovih ljubimaca, mušterije mogu da očekuju blage razlike (kao npr. pege kod dalmatinaca), a karakter životinje će gotovo sigurno biti drugačiji.
Firma naglašava da svako kopiranje nije savršeno i da ukoliko se ljubimac rodi bolestan ili onesposobljen, kopiranje mora biti ponovljeno.
Izvor: novosti.rs
Zanimljivosti
Istine i zablude o Šaptaču psima (Dog Whisperer)
Istine-i-zablude-o-Saptacu-psima-Dog-WhispererNovi vlasnici pasa često se interesuju za tehnike šaptača psima, među kojima je najpoznatiji Cezar Milan. Reč je o najuticajnijem treneru pasa, čije savete slušaju milioni vlasnika pasa širom sveta. Ipak, postoji i veliki broj stručnjaka koji Milanove tehnike ocenjuju kao neefikasne ili čak štetne po psa, jer vode destruktivnom odnosu između životinje i vlasnika.
Kada je reč o treniranju životinja, nemoguće je dati jedan pravi odgovor o tome šta je ispravno a šta nije. Svako ima svoje mišljenje o tome kako je najbolje ophoditi se prema životinji. Osim toga, neki treneri su dobri u jednoj oblasti, dok u drugoj to nisu.
Jedan od autora Tallented Animals bloga smatra da Cezar Milan neke stvari radi dobro, nudeći odlične savete, dok u drugim slučajevima ne sarađuje sa životinjama koje trenira, jer je neinformisan, nemaštovit, katkad okrutan ili tvrdoglav, a takvo ponašanje može rezultirati samo privremenom korekcijom ponašanja životinje. Autor ovog teksta smatra da je Milan treniranim psima pričinio više štete nego koristi, a da je njegova odgovornost na ivici da postane opasna.
Ono što autor ističe kao kvalitetne elemente Milanovog treninga jesu vežba, smirenost i liderstvo. Veliki deo problema u ponašanju pasa zaista se može poboljšati kroz kontinuiranu vežbu i mentalnu stimulaciju. Psi su evoluirali tako da veliki deo života ne provode u akciji i izazovima, vec u zatvorenom prostoru, uz obilne obroke, i to može predstavljati problem. Njima su, osim toga, nephodne jasno postavljene granice i jak vođa, kako bi bili opušteni, samouvereni i znali kako da se ponašaju.
Kao negativne strane Milanove tehnike neki stručnjaci ističu sledeće:
1. Nestrpljivost:
Milan za veoma kratko vreme nastoji da upozna psa ili da ga nauči onome čemu želi. Kako bi sa njim uspostavio odnos, on ga jednostavno „baca“ u novu situaciju, gde pokušava da korguje greške. Nasuprot ovome, stručnjaci tvrde da je neophodno staviti životinju u situaciju koju može da savlada, a zatim granice postepeno postavljati više i više.
2. Ispravku stavlja na prvo mesto:
Milan često udaranjem ili zatezanjem davilice kažnjava pse, koji zapravo ne razumeju šta se od njega traži. Postoji nekoliko koraka koji prethode korekciji ponašanja: ne možete kazniti ili ispraviti psa koji ne zna šta treba da radi.
3. Previše kontrole:
Milan pse često drži „na kratkom povocu“, bukvalno i figurativno, čime životinja ne dolazi u priliku da napravi izbor. U ovakvoj situaciji, pas će, nakon neuspeha, jednostavno odustati ili se povući u sebe, jer neće dobiti motivaciju kroz svest o napretku, učenju i postepenom približavanju cilju.
4. Suprotstavljanje:
Milan izaziva sukob i tamo gde ga u normalnim okolnostima ne bi ni bilo. Pristup psu u kom ćete na agresivan i siledžejski način pokazati „ko je gazda“ odavno je prevaziđen. Cezar to radi gurajući psa u nepoznatu situaciju, u kojoj je on osuđen na neuspeh, a samim tim i na sukob koji sledi nakon toga. Iako je u određenim slučajevima ovakvo ponašanje opravdano, ono se u praksi veoma retko primenjuje.
5. Nemaštovitost:
Njegov opseg tehnika je u suštini veoma uzak i retko se prilagođava pojedinačnoj životinji. Kada se pojavi životinja kojoj su baš te metode neophodne, ona će prevazići problem. Međutim, u ostalim slučajevima intervencija će biti osuđena na neuspeh. Problem svakog psa neophodno je tretirati odvojeno, kako bi se on prevazišao na pravi način.
6. Okrutnost:
Milan maltretira pse do granica iscrpljenosti, ili ih dovodi do stanja uznemirenosti. U Americi su neke epizode ove emisije zabranjene, jer je trening u njima bio isuviše nehuman. Dobar trening nikada nije okrutan.
7. Neobrazovanost:
Kao što je već rečeno, neke od Milanovih tehnika su zastarele i prevaziđene još sredinom prošlog veka. Dobri treneri otvoreni su za konstantno učenje i reviziju svojih metoda, a oni često razmenjuju mišljenja i znanja na seminarima.
8. Izolovanost:
Autor teksta ukazuje na činjenicu da Milan nikada nije organizovao takmičenje, kako bi zaista proverio koliko su njegove tehnike efikasne.
9. Ravnodušnost prema stavu psa:
On žrtvuje karakter konkretne životinje kako bi postigao brze i površne rezultate, što se u mnogim slučajevima može pokazati kao kontraproduktivno. Dobar trener fokusira se na pravila treninga u skladu sa karakterom. Životinju prvo treba naučiti da uči, a zatim se pozabaviti treningom i prevazilaženjem problema.
Ljubitelji Cezara Milana često ističu da su oni koji ga ne vole „slabići“, koji ne vole kontrolu i disciplinu. Istina je da ga neki ljudi ne vole jer im je stran svaki oblik discipline. Međutim, postoji i veliki broj odličnih trenera koji su pristalice korekcija, ali smatraju da su Milanove metode pogrešne.
Mnogi ljudi izjednačuju kontrolu sa zastrašivanjem. Ono što je psu, kao i detetu, neophodno, jeste jasno postavljanje granica, zasluživanje poštovanja i poverenja, sankcija kazne, ali ne i uspostavljanje strahopoštovanja. Zastrašivanje je ponekad opravdano sredstvo, ali se na njemu ne sme zasnivati čitav odnos.
Možda najbolji način da se analizira dihotomija između treninga zasnovanog na dominaciji i onog zasnovanog na kooperaciji jeste ona kod divljih životinja: u treninzima dominacije životinji je stavljeno do znanja da čovek poseduje kompletnu kontrolu nad njom. Nedominantni tip trenera opredeljuje se za konstantnu saradnju sa životinjom. Čovek je u ovom slučaju prijatelj, koji neće izazvati ili povrediti životinju.
Ukoliko je vaš primarni metod kontrole zastrašivanje, životinja sa kojom radite shvatiće da su zastrašivanje i moć sredstva kojima ćete postići svoj cilj. Pre ili kasnije, ona može odlučiti da se i sama oproba u njima, pa će ih primeniti na vama.
Autor teksta stoga bira kooperaciju i liderstvo, kako bi pas shvatio da je trener moćan i da je njegov cilj da pomogne psu da ostvari ono što želi. Pravi trener uveriće životinju da se njegovi ciljevi poklapaju sa njenim željama, pa će refleksno nastaviti i u budućnosti da radi ono što se od nje traži. Trener, pre svega, nad životinjama treba da iskoristi svoju intelektualnu prednost i da ih na ovaj način „nadmudri“.
Postoji jasna razlika između vođe koga poštujete i kome se divite i onog koga se plašite. Kvalitetno liderstvo vodiće ka radnoj, vrednoj, pouzdanoj, srećnoj i zdravoj životinji, a ovakvo vođstvo retko se viđa u Milanovim emisijama.
Izvor: www.new-instinct.com
Zanimljivosti
Zašto zebre imaju pruge?
Verovali ili ne, naučnici se ozbiljno već duže vreme bave ovim pitanjem. Postoji nekoliko teorija, a prema poslednjoj, pruge zebrama pomažu da se obrane od obada, prenosi BBC.
Grupa mađarskih i švedskih naučnika je, kako je objašnjeno u časopisu za eksperimentalnu biologiju, prvo utvrdila da su obadima privlačniji konji s tamnijom dlakom od onih sa svetlom, i to zbog načina na koji se svetlost odbija od njihove površine.
Zapitali su se kakva bi bila njihova reakcija na dlaku koja je crno-bela. Na jednoj farmi u Mađarskoj postavili su crne, bele i crno-bele ploče i otkrili da je najmanje obada završilo na prugastoj ploči čiji je uzorak najsličniji zebrinim prugama.
Što su pruge bile uže, to je obada bilo manje, čak manje nego na potpuno beloj ploči. Na kraju su napravili i modele tri konja i zebre i rezultat je bio isti – lažna zebra privukla je najmanje obada.
Međutim, zaključak im je nametnuo novo pitanje: ako prugasta dlaka zaista pomaže, zašto je imaju samo zebre, a ne i konji i druge životinje koje obadi napadaju?
Da bi ova teorija bila istinita, trebalo bi dokazati da su obadi imali mnogo veći uticaj na prirodnu selekciju i prilagođavanje kod zebri, nego kod konja i magaraca – objašnjava Metju Kob sa Univerziteta u Mančesteru, dodajući da za zebrine pruge najverovatnije ne postoji jedno objašnjenje, već je reč o nizu faktora.
Inače, prema ranijim teorijama, zebra ima pruge da bi zbunila grabljivice, regulisala telesnu temperaturu…
Izvor: 24sata
Zanimljivosti
Sove i njihove karakteristike koje niste znali
Postoji preko 200 vrsta sova. One su uglavnom noćne ptice, ali ima i onih koje love sa prvim zracima sunca. Pored izoštrenog vida ovoj ptici retko koji plen može da promakne.
Zvuk koji sova ispušta prepoznatljiv je, ali ne i bezrazložan ovo je njihov način udvaranja ženkama. Ove ptice hrane se uglavnom glodarima i miševima, ali sve je to relativno od vrste do vrste. Najmanja je patuljasta sova koja ima samo 31g, a najveća 4,5 kg i raspon krila od 2 m. Ova ptica može okrenuti glavu za 180 stepeni, međutim postoje i pojedine vrste koje mogu za čak 270 stepeni. Njihova glavna karakteristika je dobar vid, one mogu videti na jako velikim udaljenostima, ali ne vide ništa što je bliže od 10 centimetara. Sove imaju asimetrične uši i njihova lobanja nije kao kod drugih ptica dosta je šira. Sve vrste uglavnom imaju iste osnovne karakteristike.
Zanimljivosti
Zašto se psi i mačke ne vole?
Za dve osobe koje se baš i ne vole previše često se kaže da se “vole kao pas i mačka”. Odakle potiče ova česta fraza? Da li su zaista psi i mačke tako veliki neprijatelji?
Pre nego što su psi i mačke postali domaće životinje, odnosno pre nego su te životinje počele da žive zajedno s ljudima, bile su predatori. To znači da im je u potrazi za hranom bilo tipično vrebanje, prikradanje, proganjanje, hvatanje plena…
Naravno, i danas njihovi dalji rođaci u prirodi love hranu. Naime, psi i mačke nalaze se na istom mestu u lancu ishrane, što znači da se međusobno ne jedu, ali se napadaju kako bi eliminisali konkurenciju zbog preživljavanja. Međutim, vremenom su psi i mačke izgubili te snažne instinkte jer hranu uglavnom dobijaju od ljudi.
Ipak, kod pojedinih rasa pasa taj instinkt je ostao nešto izraženiji. Uglavnom psi napadaju mačke jer su veći i snažniji. Da je kojim slučajem s druge strane lav, stvar bi sigurno bila obrnuta.
Psi i mačke imaju različitu narav, ali i drugačije društveno ponašanje. Psi su izuzetno društvena bića i verovatno zbog toga ni jedna druga životinja nije ostvarila tako blizak odnos sa čovekom. Psi vole da budu deo hijerarhije jer ih to nagonski asocira na čopor. Mačke su pak individualna bića i više vole da budu same.
Kad se psi pozdravljaju, njuškaju se oko usta, a zatim oko analnog područja, što im je normalno socijalno ponašanje. S druge pak strane, mačke to ne vole i mogu agresivno reagovati na takav „pseći pozdrav“. I onda je dovoljno da neko prvi započne bitku kako bi krenula jurnjava po kući ili dvorištu.
Životinje svojim pokretima tela iskazuju određene emocije, raspoloženje i stanje. U tom smislu – mahanje repom – psi i mačke prevode na različiti način pa je to još jedan razlog koji može izazvati problem. Dok psu mahanje repom označava da je prijateljski i znatiželjno nastrojen, kod mačaka mahanje repom znači da nisu baš sretne, čak i da su ljute.
Naravno, psi i mačke mogu živeti zajedno bez problema, važna je samo rana socijalizacija kako bi postali međusobno tolerantni. Ipak, neke rase i pored rane socijalizacije teško savladavaju prirodni nagon da progone manje životinje, ne samo kad su u pitanju mačke. Osim toga, psi jure mačke i zato što to vide i nauče od starijih pasa još dok su štenad, pa tako nešto na vreme treba sprečiti.
I pored socijalizacije netolerantni prema mačkama mogu biti šnauceri, terijeri, hrtovi, zatim doberman, rodezijski ridžbek, samojed, aljaski malamut, sibirski haski, akita inu… Zapravo, ukoliko su ovi psi socijalizovani sa mačkama znači da će biti tolerantni – ali jedino u prisutnosti vlasnika, što je odraz njihove poslušnosti, a ne tolerancije. Kad nema te prepreke, rado će ih pojuriti.
Tolerantnije pasmine pasa prema mačkama su zlatni retriver, labrador retriver, pudla, pekinezer, nemački bokser, Kavaljer King Čarls španijel, maltezer…
Zanimljivosti
Psi i vlasnici
Organizacija koja se bavi zaštitom životinja sprovela je istraživanje o tome šta pojedine rase govore o osobinama vlasnika, njihovom obrazovanju, čak i o tome koliki su im prihodi.
Istraživanje je provedeno u Velikoj Britaniji na uzorku od dve hiljade pasa. Rezultati su sledeći:
- Vlasnici jorkširskih terijera smejali su se u proseku deset puta dnevno i istraživači su zaključili da su oni “najsrećniji“ vlasnici.
- Najobrazovanijima su se pokazali vlasnici zlatnih retrivera. Od svih vlasnika uključenih u istraživanje gotovo četvrtina vlasnika retrivera imala je magistaturu ili doktorat.
- Prema rezultatima istraživanja, vlasnici čivava su ti koji sa svojim ljubimcem provode najviše vremena od svih testiranih. Naime, oni sa svojim psom u proseku provode 16 sati dnevno.
- Vlasnici dalmatinaca najviše troše na igračke i negu ljubimaca. Takođe, većina vlasnika ovih pasa voli sportske automobile, pokazalo je istraživanje.
- Vlasnici francuskih buldoga “najveći su rokeri” od ispitanika, a njihovi psi o njima znaju najviše.
- Vlasnici labradora najčešće su samci, dok su vlasnici francuskih buldoga često u vezama iz kojih žele izaći.
- Oni koji se brinu o mopsovima imaju najsrećniji brakove, a takođe imaju najveće prihode, dok su najslabije plaćeni vlasnici nemačkih doga.
Lens Vokman, psihološkinja s Bat Spa univerziteta u saradnji s Britanskim kinološkim savezom sprovela je slično istraživanje na uzorku od hiljadu rasnih pasa.
Vlasnici čivava pokazali su najspremnijima za sticanje novih iskustava.
Osobe koje se brinu o labradorima imali su “najbolji” karakter, dok su vlasnici buldoga, nemačkih ovčara i border kolija bili najotvoreniji.
Vlasnici biglova i avganistanskih hrtova pokazali su se emocionalno najstabilnijima.
Novosti, Zanimljivosti
Ljubimci i deca
Da li znate da psi i druge životinje mogu pomoći deci da se izbore sa brojnim bolestima kao što su depresija i slab imuni sistem? Ljubimci takođe mogu da gode i zdravoj deci i pomognu im da izađu na kraj sa razvijajućim alergijama, viškom kilograma kao i pri socijalnom prilagođavanju. Oni decu takođe uče saosećanju i empatiji.
Deca u porodicama koje poseduju psa imaju znatno tradicionalnije vrednosti, bolja akademska ostvarenja i veće poštovanje prema roditeljima. Vrlo često sam svedok pozitivnim promenama kod ljudi kada se u njihov život uključi i ljubimac – smatra Elizabet Omerod, vetrinar i člana Saveta za zdravlje ljubimaca.
Medicinske prednosti posedovanja kućnog ljubimca su brojne. Na primer, jedna studija sprovedena u Švedskoj otkrila je da je izloženost ljubimcu tokom prve godine života povezana sa manjom šansom za dobijanje astme kod dece.
Veliko istraživanje sprovedeno na 11 hiljada osoba iz Australije, Nemačke i Kine pokazalo je da vlasnici ljubimaca 20 odsto manje posećuju lekara u poređenju sa osobama koje ih nemaju, dok je u Engleskoj zaključeno da deca koja poseduju ljubimca manje odsustvuju iz škole zbog bolesti.
Pored toga, ustanovljeno je da su se odnosi dece sa roditeljima i prijateljima znatno poboljšali nakon dolaska mačke u kuću.
Saveti, Zanimljivosti
Prehlada pasa
Iako zimi više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, to je period kada smo skloniji prehladama i virusnim infekcijama. Međutim, da li ste znali da i vaš pas može “zakačiti” prehladu? Pročitajte kako lečiti i zaštitit ljubimca…
Iako postoje razlike u virusima koji napadaju ljude u odnosu na pse, simptomi su u osnovi isti: kijanje, kašalj, curenje i zapušen nos. Prehlada i virusi se ne mogu preneti sa psa na osobu, pa ne treba da brinete da ćete zaraziti ljubimca ukoliko ste prehlađeni, ali i obrnuto. Ipak, treba razlikovati prolaznu prehladu od ozbiljnih bolesti, kao što su tuberkuloza, štenećak i drugi virusi. Zato je važno da čim primetite neki od simptoma, ne zanemarujete ih, već potražite veterinarsku pomoć. Ukoliko se ustanovi da je u pitanju prehlada, obično se leči kao i kod ljudi – utopljavanjem, toplim supicama i zdravom hranom uz puno tečnosti. Neki psi imaju slabiji imuni sistem, pa će možda veterinar prepisati antibiotike ili druge lekove.
Međutim, odmah se nameće pitanje, kako da zaštite psa od prehlade. Tokom hladnih i vlažnih dana držite psa u zatvorenom prostoru, uz veoma kratke i samo neophodne šetnje. Naravno, niska spoljašnja temperatura sama po sebi ne izaziva prehladu, ali tada se bakterije i bacili lakše razmnožavaju.
Takođe, pobrinite se da pas uvek ima svežu i čistu vodu. Činiju redovno čistite i menjajte vodu najmanje jednom dnevno.
I naravno, ukoliko imate više pasa, kada je jedan bolestan, držite ih razdvojene dok prehlada ne prođe.
Saveti, Zanimljivosti
Šta govori kašalj psa
Kašalj kod pasa može biti simptom raznih zdravstvenih problema. Tip kašlja, pa čak i rasa vašeg psa i okolnosti mogu vam ukazati koji je uzrok. Evo šta treba da znate kada čujete vašeg psa da kašlje…
Zarazni pseći kašalj uglavnom zvuči duboko i suvo. Ako je vaš pas u skorije vreme bio u kontaktu sa velikim brojem drugih pasa, možda je dobio virusnu ili zaraznu infekciju. Pročitajte opširnije o zaraznom kašlju i koliko je zapravo opasan.
Ukoliko je kašalj psa visokog tonaliteta, a pri tom i pokušava da proguta i liže usta, odvedite psa kod veterinara jer je verovatno u pitanju upala grla, ili, retko, angina. Ovakva vrsta kašlja takođe može ukazati na to da se psu nešto zaglavilo u grlu.
„Vlažni“ kašalj ukazuje na to da plućima nastaje sluz ili tečnost. Obično ovaj kašalj nastaje usled upale pluća koja može biti izazvana virusima, bakterijama, gljivicama ili parazitima. Najugroženiji su stari psi, mladi i oni sa oslabljenim imunim sistemom.
Patuljasti psi mogu proizvoditi dubok zvuk, nalik trubljenju. Ovu vrstu kašlja svakako treba proveriti kod vašeg veterinara. Ukoliko primetite da je pas udahnuo neki strani predmet pročitajte kako da mu sami pružite prvu pomoć ljubimcu na putu do veterinara.
Ako vaš pas kašlje često vreme je za posetu veterinaru. Većina ovih problema se može izlečiti ili držati pod kontrolom pogotovu u ranim stadijumima.
Zanimljivosti
Ptice koje najlepše govore
Veliki je broj ptica koje se mogu naučiti da govore pokoju reč. Međutim prava ptica koja govori može se naučiti da izgovori podužu rečenicu. U takve ptice spadaju papagaji, mina, vrana, čavka i neke podvrste sojki.
Naučnici tvrde da su afrički sivi papagaj i indijska mina ptice koje mogu najlepše da govore. Mnogi veruju da sposobnost ptica da govore neposredno zavisi od građe njihovog jezika. Papagaj na primer ima veliki debeo jezik, ali mnoge druge ptice koje govore imaju mali jezik. Zasecanje jezika ovih ptica, što mnogi čine, misleći da će tako bolje govoriti, dovodi do sasvim suprotnog dejstva.
Da li ptice shvataju ono što govore?
Većina biologa smatra da ptice uopšte ne razumeju ono što izgovaraju, ali ponekad povezuju izvesne izraze sa nekom akcijom koja je primljena kao dopuna uslovnih refleksa.